Donja, dijastolna vrednost krvnog pritiska pokazuje koliki pritisak trpe krvni sudovi dok srce miruje između dva otkucaja. Može da bude povišena i kada je gornja uredna, a kod mlađih odraslih osoba češće odstupa upravo ona. Obično ne daje znake, pa se otkrije slučajno, pri merenju. U nastavku objašnjavamo koje su vrednosti normalne, šta pomera donji pritisak gore ili dole, kako rešiti problem sa donjim krvnim pritiskom i navikama koje imaju uporište u istraživanjima, kao i to kada je pregled kod lekara neophodan.
Šta predstavlja donji krvni pritisak?
Krvni pritisak se uvek zapisuje kao dva broja, na primer 120/80 mmHg. Ta dva broja opisuju dva različita trenutka u radu srca i ne govore isto.
Dijastolni krvni pritisak
Srce radi u dve faze. U sistoli se steže i izbacuje krv u arterije, pa pritisak dostiže najvišu vrednost, gornji ili sistolni pritisak. U dijastoli se opušta i puni krvlju, a pritisak pada na najnižu tačku. To je donji, dijastolni pritisak.
Donji pritisak najviše zavisi od otpora u sitnim arterijama. Što su uže, pritisak između otkucaja je viši, a srce mora jače da radi.
Srčani mišić krv dobija uglavnom u dijastoli, pa previše nizak donji pritisak može da ga ostavi bez dovoljno krvi.
Sa godinama arterije gube elastičnost, gornji pritisak raste, a donji često blago opada. Zato je izolovano povišen donji pritisak (izolovana dijastolna hipertenzija) češći kod mlađih odraslih osoba, a kod starijih preovlađuje povišen gornji.
Referentne vrednosti donjeg pritiska
Prema smernicama Evropskog udruženja kardiologa iz 2024. godine, donji pritisak izmeren u ordinaciji ispod 70 mmHg nije povišen. Vrednosti od 70 do 89 mmHg spadaju u novu kategoriju povišenog pritiska, koja traži praćenje i promenu navika, a od 90 mmHg počinje hipertenzija.
Dijagnoza se postavlja na osnovu ponovljenih merenja. Kod kuće je granica niža, pa se prosek od 85 mmHg i više već smatra hipertenzijom.
Za nizak pritisak jedinstvena granica ne postoji. Kao orijentir se najčešće uzima donji pritisak ispod 60 mmHg, uz gornji ispod 90 mmHg.
Kako pravilno meriti donji krvni pritisak?
Način merenja nije sitnica. Pogrešno izmeren pritisak lako odstupa i za desetak mmHg.
Pola sata pre merenja ne pijte kafu, ne pušite i ne vežbajte, ispraznite bešiku i sedite mirno pet minuta. Leđa su oslonjena, stopala na podu, noge neprekrštene, a ruka na stolu, tako da je manžetna za merenje pritiska u visini srca. Manžetna ide na golu nadlakticu i mora da odgovara obimu ruke, jer premala daje lažno visoke vrednosti. Tokom merenja ne pričajte.
Izmerite pritisak dva ili tri puta, u razmaku od minut-dva, i zapišite prosek. Prvi put merite na obe ruke, a dalje na onoj sa višom vrednošću. Aparat za nadlakticu pouzdaniji je od aparata za zglob.
Kućno merenje je posebno važno, jer kod nekih ljudi pritisak raste samo kod lekara (efekat belog mantila), a kod drugih samo kod kuće. Lekari obično traže sedmodnevno merenje, ujutru pre doručka i terapije i uveče, po dva puta. Takva beleška govori više od bilo kog pojedinačnog merenja.
Koji su uzroci poremećenog donjeg krvnog pritiska?
Donji pritisak retko odstupa iz samo jednog razloga. Najčešće se sabira više faktora. Na neke od njih može da se utiče, na neke ne.
Koji su uzroci povišenog donjeg krvnog pritiska?
Povišen donji pritisak najčešće je posledica načina života i nasledne sklonosti, ređe bolesti ili terapije. Kod mlađih osoba iza njega često stoje višak kilograma, slana hrana i malo kretanja.
- Genetika i porodična istorija
Ako su roditelji imali hipertenziju, rizik je veći. Nasledna sklonost ipak nije presudna, jer navike često odlučuju da li će se ona ispoljiti i kada.
- Višak telesne težine
Uz veću telesnu masu srce pokreće više krvi, a nervni sistem jače sužava krvne sudove. Gojaznost se povezuje i sa apnejom u snu, koja dodatno podiže pritisak.
- Prekomeran unos soli
Natrijum zadržava vodu u organizmu, pa raste zapremina krvi i pritisak na zidove krvnih sudova. Najviše soli ne dolazi iz slanika, već iz hleba, peciva, suhomesnatih proizvoda, sireva i gotovih jela.
- Fizička neaktivnost
Krvni sudovi koji se ne „vežbaju“ postaju manje elastični. Neaktivnost je obično povezana i sa viškom kilograma.
- Alkohol i pušenje
Redovno pijenje alkohola postepeno podiže pritisak. Svaka cigareta ga privremeno povišava i dugoročno oštećuje zidove krvnih sudova.
- Bolesti bubrega
Bubrezi regulišu količinu tečnosti i hormone koji upravljaju pritiskom. Kada rade slabije, pritisak raste, a povišen pritisak ih dodatno oštećuje.
- Dijabetes
Povišen šećer u krvi oštećuje krvne sudove i bubrege. Zato se hipertenzija i dijabetes često javljaju zajedno.
- Stres
Akutni stres podiže pritisak preko adrenalina i kortizola. Kod hroničnog stresa veza je manje direktna: on najčešće deluje preko lošeg sna, neredovne ishrane, alkohola i cigareta.
- Određeni lekovi
Pritisak mogu da podignu lekovi protiv bolova i upala poput ibuprofena i diklofenaka, oralni kontraceptivi, kortikosteroidi, pojedini antidepresivi i preparati protiv zapušenog nosa. Terapiju ne prekidajte sami, već sumnju proverite sa lekarom.
Koji su uzroci sniženog donjeg krvnog pritiska?
Nizak donji pritisak ponekad je samo individualna osobina, ali može da bude i posledica gubitka tečnosti, lekova ili bolesti. Neki od ovih uzroka su bezazleni i prolazni, a neki zahtevaju hitnu pomoć.
- Dehidracija
Vrućina, dijareja, povraćanje ili temperatura smanjuju količinu tečnosti u krvnim sudovima. Stariji ljudi su posebno osetljivi, jer slabije osećaju žeđ.
- Gubitak krvi
Veće krvarenje, spoljašnje ili unutrašnje, naglo smanjuje zapreminu krvi. To je hitno stanje.
- Određeni lekovi
Diuretici, lekovi za pritisak, pojedini antidepresivi, lekovi za Parkinsonovu bolest i lekovi za erektilnu disfunkciju mogu da snize pritisak. Kod osoba koje se leče od hipertenzije prenizak donji pritisak ponekad znači da je terapija prejaka i da je treba prilagoditi.
- Srčani problem
Usporen rad srca, oboljenja srčanih zalistaka i srčana insuficijencija smanjuju količinu krvi koju srce izbacuje.
- Endokrini poremećaji
Nedovoljan rad nadbubrežnih žlezda, poremećaji štitaste žlezde i nizak šećer u krvi mogu da obore pritisak.
- Trudnoća
U prvoj polovini trudnoće krvni sudovi žene se šire i pritisak prirodno pada, a pred kraj se obično vraća na uobičajene vrednosti.
- Infekcije i druga akutna stanja
Teška infekcija koja zahvati ceo organizam (sepsa) i teška alergijska reakcija (anafilaksa) mogu naglo da obore pritisak. Oba stanja zahtevaju hitnu pomoć.
Koje simptome može izazvati poremećen donji krvni pritisak?
Povišen donji pritisak obično se ne oseća dok ne dostigne veoma visoke vrednosti. Snižen češće daje znake i pri manjim odstupanjima, naročito pri promeni položaja tela.
Simptomi veoma visokog donjeg krvnog pritiska
Simptomi se javljaju tek iznad 120 mmHg, često uz gornji iznad 180 mmHg. To je hipertenzivna kriza: ako se uz te vrednosti javi neki od sledećih simptoma, odmah pozovite hitnu pomoć na 194.
Glavobolja
Najčešće je jaka, u potiljku i nastaje naglo. Obična glavobolja nije pouzdan znak povišenog pritiska, ali ona koja prati veoma visoke vrednosti jeste.
Promene vida
Zamagljen ili dupli vid i tačkice pred očima mogu da znače da su krvni sudovi mrežnjače pod prevelikim opterećenjem.
Bol u grudima
Pritisak, stezanje ili bol u grudima kod veoma visokog pritiska mogu da ukažu na preopterećenje srca. Uvek se tretiraju kao hitno stanje.
Otežano disanje
Kada srce ne stiže da savlada otpor, tečnost može da se zadrži u plućima. Posledica je kratak dah, naročito u ležećem položaju.
Mučnina ili povraćanje
Uz jaku glavobolju, mučnina i povraćanje mogu da budu znak da visok pritisak opterećuje mozak.
Konfuzija
Zbunjenost, pospanost, otežan govor ili slabost jedne strane tela traže hitnu pomoć bez odlaganja, jer mogu da ukažu na moždani udar.
Simptomi sniženog donjeg krvnog pritiska
Nizak pritisak se oseća kada mozak i ostali organi na trenutak ne dobijaju dovoljno krvi. Simptomi su najizraženiji pri promeni položaja tela.
Vrtoglavica ili nesvestica
Najtipičniji simptom javlja se pri naglom ustajanju. Ako pritisak u roku od tri minuta stajanja padne za 20 mmHg u gornjoj ili 10 mmHg u donjoj vrednosti, reč je o ortostatskoj hipotenziji.
Slabost
Umor, malaksalost i osećaj „teških nogu“ čest su pratilac niskog pritiska, naročito ujutru i po vrućini.
Bledilo
Kada je protok krvi kroz kožu smanjen, lice i usne postaju bledi.
Zamagljen vid
Kratkotrajno zamračenje ili zamagljen vid pri ustajanju znak je da oči na trenutak ne dobijaju dovoljno krvi.
Ubrzano ili plitko disanje
U kombinaciji sa bledilom, hladnim znojem i zbunjenošću, ubrzano disanje može da ukaže na šok. To je hitno stanje.
Hladan znoj
Lepljiva, hladna koža javlja se kada se organizam brani od naglog pada pritiska. Uz ostale simptome razlog je za hitnu pomoć.
Koje posledice može imati poremećen donji krvni pritisak?
Pojedinačno izmerena vrednost ne govori mnogo. Posledice zavise od toga koliko dugo pritisak odstupa i koliko je odstupanje.
Do kojih posledica može dovesti dugotrajno povišen donji krvni pritisak?
Rizici navedeni u nastavku dokazani su za povišen krvni pritisak uopšte. Kada je povišen samo donji pritisak, a gornji je uredan, pojedine studije nalaze povećan rizik, a druge ne. Kod mlađih ljudi takav nalaz ipak često prethodi rastu i gornjeg pritiska, pa ga ne treba zanemariti.
Dugotrajno opterećenje srca i krvnih sudova
Srce koje godinama radi protiv povećanog otpora reaguje zadebljanjem zida leve komore, koja vremenom postaje kruća i manje efikasna. Zidovi arterija trpe isti pritisak, pa brže stare.
Povećan rizik od srčanih bolesti i infarkta
Oštećeni zidovi arterija lakše skupljaju naslage. Kada naslaga suzi ili zatvori koronarnu arteriju, srčani mišić ostaje bez krvi.
Povećan rizik od moždanog udara
Hipertenzija je jedan od najvažnijih faktora rizika za moždani udar, bilo da je reč o začepljenju krvnog suda ili o krvarenju u mozgu.
Oštećenje bubrega
Sitni krvni sudovi bubrega posebno su osetljivi na povišen pritisak. Kada bubrezi oslabe, pritisak dodatno raste.
Oštećenje krvnih sudova oka i problemi sa vidom
Dugotrajno povišen pritisak oštećuje krvne sudove mrežnjače (hipertenzivna retinopatija). Bez kontrole to može da dovede do trajnog slabljenja vida.
Može li dugotrajno snižen donji krvni pritisak biti problem?
Kod zdravih mlađih ljudi bez simptoma nizak pritisak obično nije razlog za brigu. Kod starijih osoba, naročito uz visok gornji pritisak, pojedina istraživanja povezuju donji pritisak ispod 60 mmHg sa oštećenjem srčanog mišića, jer se srce krvlju snabdeva upravo u dijastoli. Drugi rizik su padovi i prelomi zbog nesvestice pri ustajanju.
Kada se zbog poremećenog donjeg krvnog pritiska obratiti lekaru?
Ne čekajte simptome. Pregled zakažite ako je prosek kućnih merenja 85 mmHg ili više, ako ste više puta izmerili 90 mmHg i više ili ako je donji pritisak stalno ispod 60 mmHg uz vrtoglavice, malaksalost ili nesvesticu.
Trudnice treba odmah da se jave lekaru kod pritiska od 140/90 mmHg ili više, jer to može da bude znak preeklampsije. Vrtoglavice pri ustajanju uz terapiju za hipertenziju mogu da znače da terapiju treba prilagoditi. Hitna pomoć je potrebna kod pritiska od oko 180/120 mmHg sa simptomima, kao i kod bola u grudima, zbunjenosti ili nesvestice sa hladnim znojem. Na pregled ponesite belešku o merenjima i spisak svega što uzimate.
Kako regulisati donji krvni pritisak?
Mere iz ovog dela deluju najbolje u kombinaciji, ali ne zamenjuju lekara. Pregled je obavezan, jer samo lekar može da proceni uzrok odstupanja i potrebu za terapijom.
Kako sniziti visok donji krvni pritisak?
Svaka mera pojedinačno deluje skromno, ali se efekti sabiraju. Bolje je uvesti nekoliko promena koje možete da održite nego jednu radikalnu koju ćete brzo napustiti.
Korigovanje ishrane
Najbolje proučen obrazac ishrane za pritisak je DASH: povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice, orašasti plodovi i nemasni mlečni proizvodi, uz manje crvenog i prerađenog mesa. Takva ishrana donosi više kalijuma, koji pomaže izbacivanju natrijuma. Osobe sa bolestima bubrega i oni na određenoj terapiji za pritisak unos kalijuma treba da dogovore sa lekarom.
Redovna fizička aktivnost
Preporuka je najmanje 150 min umerene aktivnosti nedeljno, poput brzog hoda ili vožnje bicikla. Velika analiza iz 2023. godine izdvojila je izometrijske vežbe, kao što su sedenje uz zid i stiskanje rekvizita za šaku, kao posebno delotvorne. Kod veoma visokih vrednosti pre treninga treba konsultovati lekara.
Održavanje zdrave telesne težine
Pojedine analize sugerišu da svaki izgubljeni kilogram snižava pritisak za oko 1 mmHg. Pomak donosi i umeren gubitak kilograma.
Upravljanje stresom i relaksacija
Duboko disanje, šetnja, joga i meditacija ublažavaju reakcije na stres. Direktan efekat na pritisak je skroman, ali stres vuče navike koje ga podižu.
Smanjenje unosa soli i natrijuma
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje manje od 5 grama soli dnevno, otprilike kafenu kašičicu. Najviše soli dolazi iz gotove hrane, pa čitajte deklaracije: natrijum pomnožen sa 2,5 daje količinu soli. Začinsko bilje, limun, beli luk i umami ukus pomažu da jelo sa manje soli ne deluje prazno.
Ograničavanje alkohola
Za pritisak je bolje što manje alkohola, a najbolje nimalo. Kod onih koji piju redovno, smanjenje se obično brzo vidi na merenjima.
Prestanak pušenja
Prestanak pušenja uklanja skokove pritiska koje izaziva svaka cigareta i snažno smanjuje rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.
Kvalitetan san
Odrasli bi trebalo da spavaju sedam do devet sati. Glasno hrkanje sa prekidima disanja može da ukaže na apneju u snu, koja se povezuje sa povišenim pritiskom i koju treba proveriti kod lekara.
Biljni preparati i suplementi
Za preparate od belog luka, čaj od hibiskusa, sok od cvekle i omega-3 masne kiseline pojedina istraživanja sugerišu umeren uticaj na pritisak. Kvalitet ovih proizvoda varira, a neki stupaju u interakciju sa terapijom: beli luk pojačava dejstvo lekova protiv zgrušavanja krvi, sladić podiže pritisak, a kantarion menja dejstvo brojnih lekova. Lekaru uvek recite šta uzimate.
Medicinska terapija i kontrola kod lekara
Kada promena navika nije dovoljna, lekar propisuje terapiju, često dve aktivne supstance u jednoj tableti. Terapiju ne prekidajte kada se vrednosti srede, jer uredan pritisak znači da ona deluje. Redovne kontrole omogućavaju da se doza prilagodi na vreme.
Kako podići nizak donji krvni pritisak?
Nizak pritisak bez simptoma obično ne zahteva ništa. Kod vrtoglavice, malaksalosti ili nesvestice pomažu jednostavne mere, ali je najvažnije otkriti uzrok.
Dovoljan unos tečnosti
Pijte vodu ravnomerno tokom dana, a više po vrućini, uz napor i kod temperature. Više soli u ishrani unosite samo ako to preporuči lekar.
Redovni i uravnoteženi obroci
Posle obilnog obroka bogatog ugljenim hidratima pritisak kod nekih ljudi, naročito starijih, pada. Pomažu manji i češći obroci i manje alkohola.
Postepeno ustajanje i izbegavanje naglih promena položaja
Ujutru prvo sedite na ivicu kreveta i pomerite stopala, pa tek onda ustanite. Kod vrtoglavice prekrstite noge i zategnite mišiće nogu, da se krv vrati ka srcu. Kompresivne čarape nosite uz preporuku lekara.
Nizak pritisak je često posledica anemije, poremećaja štitaste žlezde, dehidracije ili terapije. Kada se uzrok reši, pritisak se obično vrati u normalu.
Medicinska terapija i kontrola kod lekara za snižen krvni pritisak
Lekar najčešće prvo prilagođava postojeću terapiju, jer je ona čest uzrok niskog pritiska. Postoje lekovi koji podižu pritisak i propisuju se ređe, uglavnom kod izražene ortostatske hipotenzije.
Kako fermentisani beli luk može podržati zdrav donji krvni pritisak?
Beli luk se decenijama proučava u vezi sa krvnim pritiskom, a o načinu na koji deluje pisali smo u tekstu o belom luku i pritisku. Ovde izdvajamo šta istraživanja kažu o donjem pritisku i gde je u tome mesto fermentisanog belog luka.
Prema meta-analizama kontrolisanih studija na ljudima, preparati od belog luka kod osoba sa hipertenzijom snižavaju donji pritisak u proseku za oko pet mmHg.
Tokom fermentacije, koja traje oko 30 dana, beli luk gubi veći deo alicina, a raste sadržaj S-alil-cisteina i antioksidanasa, kojih Crni Biser ima deset puta više nego svež beli luk. Kontrolisane studije na ljudima, rađene sa koncentrovanim ekstraktom crnog belog luka, zabeležile su blago sniženje pritiska, a dokaza da ga podiže nema.
Blag, slatko-kiseli umami ukus crnog belog luka pomaže da salata, varivo ili jogurtni preliv budu puni arome i uz manje soli, kako preporučuje ishrana za zdrav pritisak. Crni Biser pravi porodično gazdinstvo iz Bašaida kod Kikinde, od domaćeg belog luka, bez ikakvih dodataka.
Crni Biser je prehrambeni proizvod i ne zamenjuje terapiju. Ako pijete lekove protiv zgrušavanja krvi ili za pritisak, ili vas očekuje operacija, o redovnom unosu belog luka posavetujte se sa lekarom.
